Custom3 Page






  

Da vas podsetim?


Da li znate?

batrga~a  - lo{a rakija, {e}eru{a, brlja, daskova~a, eskajova~a, podriga~a

 

grenadir-mar{ - jelo od testa, nasuvo s krompirom

 

enga - deveru{a, devojka u pratnji mlade, starija jetrva, preneseno: osoba koja hoda uko~eno i izve{ta~eno

 

@iva - naj~e{}e banatsko mu{ko ime; u Banatu ne sme{  viknuti "@ivo!", odma' }e se petnaest ljudi okrenuti i pitati "[ta 'o}e{?"

 

zuba~a - pirevina, vrlo nezgodna korovska trava koja se te{ko iskorenjuje; kada su 1947. godine bili primorani da idu u Zadrugu, ba~ki paori su pevali:"Digod seju, svud zuba~a raste / o}e zemlju da nam upropaste..."

 

i`e -"i" u staroslovenskoj azbuci; uz ovo slovo je vezana i jedna po{alica koja ka`e kako je neki kalu|er na vrhu ka~ice sa sirom napisao slovo *i`e* da ga niko ne bi potkradao; jedan mladi tek zamona{eni de~ak je svaki dan uzimao kri{ku sira iz ka~ice, ali tako {to je ozna~enu kri{ku uvek vra}ao na vrh; kada je ka~ica bila do pola ispra`njena, zbunjeni kalu|er je rekao:*Slovo i`e, ali sirca ni`e”

 

jastu~ak - specijalni vezeni i {lingani jastuk u kom se bebe iznose iz porodili{ta i u njemu provode prvih {est nedelja; pravi se od {ifona, a puni se najfinijim perjem da bi bebi bilo toplo; pominje se u Zmajovinoj pesmi: "Kako bi to stajalo / kad bi stari deka / napio se mleka / pa zavijen u jastu~ak / prespavao ru~ak?"

 

kalam}ov  - ukras na kad`iji, u Ka}u je posebno pleten od crvene streke (upredene vune), a u svim ostalim vojvo|anskim selima se pravi od ko`e, najbolja je ona od "jezika" sa starih opanaka

 

 

RANG GENEZE ... RODOSLOV

 


Po mu{koj liniji:

1. OTAC
2. DEDA
3. PRADEDA
4. ^UKUNDEDA
5. NAVRNDEDA

- BELE P^ELE
6. KUREL
7. ASKUREL
8. KURUP
9. KURLEBALO
10. SUKURDOV
11. SURDEPA^
12. OM@IKUR
13. KURAJBER
 

 

 

Po `enskoj liniji:

1. MAJKA
2. BABA
3. PRABABA
4. ^UKUNBABA
5. NAVRNBABA

- BELE P^ELE
6. KURELA
7. ASKURELA
8. KURUPA
9. KURLEBALA
10. SUKURDOVA
11. SURDEPA^A
12. OM@IKUR
13. KURAJBER

O vojvodjanskim selima

DRLJAN

 

Ovo je selo sa oko hiljadu stanovnika,  17 kilometara severno od Srbobrana,  u op{tini Be~ej (ako zamislimo ravnostrani trougao ~iji je vrh u Srbobranu,  a uglovi u Be~eju i Malom I|o{u,  Drljan }ete prona}i tamo gde bi osnovicu sekla osa simetrije,  povu~ena iz Srbobrana).

Drljan je,  relativno,  mlado naselje,  gradnja prvih ku}a po~ela je tek 1902.  Za nastanak Drljana,  najve}e zasluge pripadaju dvojici veleposednika.  Jedan je obezbedio gra|u za nastanak sela,  a drugi je brinuo o ljudima,  jer je uvek bio {iroke ruke prema nadni~arima,  biro{ima i sirotinji.

No,  idemo redom.

Rekoh ve} da je prva ku}a na mestu dana{njeg Drljana sagra|ena 1902.  godine.  Bila je to  zemunica kakvih je,  u ono vreme,  bilo u Vojvodini na sve strane.  Narednih 14 godina nije ura|eno mnogo - manje od jedne ku}e godi{nje.

A onda dolazi ratna 1916.

Veleposednik Moric [afer,  na neki na~in,  na~uje da }e,  po zavr{etku rata,  dr`ava oduzimati zemlju od onih koji je imaju i davati onima koji je nemaju.  Stavi [afer prst na ~elo,  promisli i ka`e sebi:”"Ovo imanje sam ja kupio i sku}io,  ovo imanje }u ja i rasku}iti!"”.. .   I po~ne ~ovek da ru{i sve {to je do tada na svom imanju sagradio: {tale,  {upe,  ~ardake.. .  A sve to je bilo na mestu na kojem se danas nalazi Drljan.  Nije [afer po{tedeo ni vo}njake,  ni {umarke,  ni {umu.. .   Sve je sru{io i posekao,  a po{to je bio Jevrejin,  smatrao je da nije red da sve to pokloni. 

Gra|evinski materijal i drvo je svojim slugama i biro{ima prodao za simboli~nu cenu od “tepsije ribe”.  I tako je za samo dve godine nastalo selo poslagano u tri ulice.

Ovde se opra{tamo od Morica [afera koji je,  posle,  oti{ao u Baranju,  porodi~nu ku}u i oku}nicu trampio sa porodicom Lazarevi} za nekakvo imanje.. .   I tu mu se gubi svaki trag.  Ka`u da je umro u Ma|arskoj,  sam i zaboravljen.

A sada o tome kako je Drljan dobio ime.

[aferov kom{ija i prijatelj,  tako|e veleposednik,  Vasa Ka}anski je bio jako dobar ~ovek.  Svi su ga voleli jer je onih stra{nih ratnih godina  od 1914.  do 1918.  hranio sirotinju koja je bila rada da se sku}i,  ali ~esto nije imala ni za suv hleb.

 Ide,  tako,  recimo,  gospodin Ka}anski,  fijakerom kroz atar i vidi kako ~ovek sam,  sa svojom porodicom,  zida ku}u.  Pita ga da li on i njegovi uku}ani imaju {ta da jedu,  jer za jaki posao je potrebna i jaka hrana.  Kad ~uje da nemaju,  on uzme najmla|e dete na fijaker,  odveze ga svojoj ku}i i da mu polu slanine.. .   Ako neko nema novaca,  ode kod ~ika-Vase i on mu da.  Ako neko nema posao,  ode kod ~ika Vase i on ga zaposli na svom imanju.

I tako,  gospodina Vasu Ka}anskog su svi voleli.  A on je voleo da se kugla.  Ali nije umeo.

Bio je obi~aj da onaj koji je najslabiji,  name{ta kegle ostalima,  a za to je postojao izraz:”Ide da drlji!”

Po{to je gos-n Vasa naj~e{}e “drljio”,  jo{ u mladosti je dobio nadimak Drlja,  a selo,  sagra|eno,  delom,  i na njegovom imanju,  po njemu je dobilo ime Drljan.

 

 

    

KUPINIK

 

            Selo Kupinik je u istocnom delu opstine Plandi{te, uz samu granicu sa Rumunijom , a od inostranstva ga deli samo 700 metara.

U istoriji se prvi put pominje 1385. godine, ali ne kao Kupinik, nego kao Balat  (Na to doba i danas podse}a deo atara koji se zove Balatov salas. Kako se tada `ivelo, ne znam,  sve do odlaska Turaka iz Banata nema nikakvog pisanog traga ni o Balatu ni o potonjem Kupiniku. A tada je u mapama na mestu dana{njeg sela Balkat ucrtan kao pustara.   

            Pomenutu pustaru, krajem XVIII veka,  kupuje temisvarski spahija Josif Malenica, a po{to je kuburio s prihodima, imanje je morao da proda. Novi gazda baron Ernest Danijel  je bio dobar doma}in tako da je po~etkom XIX veka postojao i Mali i Veliki Balat sa oko 600 du{a. Bili su to, uglavnom,  radnici-zemljodelci i ~obani.

            Posle Prvog svetskog rata, u Balat   su stigli prvi  kolonisti  iz Like, Krajine, varazdinske zupanije, Dalmacije  i Srbije. Do sredine 1925.  naseljeno je ukupno 135 porodica. Ostalo je zapisano da je prvi predsednik naseljenicke agrarne zajednice bio iz Prijedora StojicMaksimovi}.

           Svaki naseljenik imao je pravo na 8 lanaca zemlje, a oni koji su dosli prvi, dobili su poljoprivredne ma{ine i alatke, zapre`na kola, konje, krave, ovce, svinje... Od starosedelaca su nau~ili kako se obra|uje banatska crnica, a prihvatili su i banatsku “modu” (u Letopisu SPC  pi{e: “...zenske su se pocele nositi kao i ostale Gajcanke, a muski su zimi nosili subare i grudnjake. Hleb prave od psenicnog brasna, a radi stednje po neki put i od kukuruznog”).

            Kada je zavr{ena kolonizacija, po dobrostivom kralju koji je dobrovoljcima poklonio imanja, selo menja naziv postaje  Aleksandrov Gaj.   A naredne godine, gonjeni nevoljom i siroma{tvom, u Aleksandrov gaj sti`e 90 porodica iz Batanje (Ma|arska). Za njih u letopisu SPC pise:”Ovi su ljudi miran i pobozan narod, cesto posecuju crkvu, radeni su i stedljivi, a sto im je od osobite vaznosti  i pohvale, da me|usobno zive u potpunoj slozi i zajednickom pomaganju.”     

            Ali tu nije bio kraj naseljavanju.  U maju 1930. godine doseljeno je 38 porodica iz Baranje. Po{to je to bila jedna od “gladnih godina”, da bi se prehranili, `itelji Aleksandrovog gaja su kom{ijama iz Velikog Gaja prodali 300 jutara zemlje. Smanjili su atar svog sela, ali su prehranili porodice.  

           Prvi zvani~ni popis stanovni{tva u selu je napravljen 1948. godine,  u selu tada `ivi 998 stanovnika. Pet godina kasnije, ima ih oko 1200 i taj broj polako raste sve do sedamdesetih godina XX veka kada, “trbuhom za kruhom”, ve}ina radno sposobnog stanovni{tva odlazi u [vedsku, Austriju i Australiju. Prema poslednjem popisu, u Kupiniku ima jedva 500 du{a.

            Ina~e, Kupinik je dobio ime po kupinama koje su u izobilju rasle na utrinama oko sela. Danas, kupina vi{e nema ni za lek,  ostalo je samo ime.         

 

BERKASOVO

 

Berkasovo je selo u Sremu, severoisto~no od [ida koje je nekada od njega bilo udaljeno sat hoda (oko 4 kilometra), ali se vremenom {irilo tako da je sada sasvim spojeno s tim gradom. Prema arheolo{kim nalazima, u ataru dana{njeg Berkasova, ljudsko stani{te je bilo jo{ u mla|em kamenom dobu. U ataru Berkasova na|ena je rimska keramika, a prona|ena su i dva rimska {lema s natpisima - ti {lemovi spadaju me|u najlep{e anti~ke predmete na|ene u Sremu.

U pisanim dokumentima, Berkasovo se prvi put pominje u XIII veku, a najve}i zna~aj je imalo u XV veku, u vreme kada je u njemu stolovao despot Vuk Brankovi}, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk. Vuk je do{ao u Srem u drugoj polovini XV veka da bi slu`io vojsku kralja Matije Korvina i na njegovoj strani se borio protiv Turaka. Titulu despota je dobio 1471. kadamu je kralj Matija “u tal” dao nekoliko gradova u Sremu, a me|u njima i Berkasovo.

Od 1699. do 1745. Berkasovo je, zajedno sa [idom, bilo u sastavu Vojne krajine, a tada su se tu naselili podunavski grani~ari iz Vukovara.

Godine 1734. u vreme kada su ustanovljene mati~ne knjige, Berkasovo je imalo 72 stanovnika, Prvi svetski rat je do~ekalo sa 1.900, a najve}i broj stanovnika je zabele`en 1921. godine , bilo je ta~no 2.109 `itelja. U godinama izme|u dva svetska rata, a naro~ito u drugoj polovini pro{log veka, mnogi su shvatili da im `ivot u Berkasovu ba{ i nije nekakva prednost, pa su se odselili, u potrazi za boljim `ivotom. Zbog toga, prema poslednjem popisu, u Berkasovu danas `ivi tek ne{to vi{e od 1000 du{a.
U Berkasovu su sve do po~etka XIX veka (1828) `iveli samo Srbi, a tada su po~eli da se doseljavaju Rusini. Bilo je to vreme kada su Rusini bili prisiljeni da napuste padine Karpata. U potrazi za novim domom, nekoliko porodica je stigl na padine  Fru{ke gore, jedine planine u ovom delu Vojvodine i tu sagradilo nove domove.
Po{to im je bilo dobro u novom kraju, glas o tome se pro{irio, pa se broj rusinskih porodica stalno pove}avao tako da je dvadesetak godina kasnije (1852) u Berkasovu bilo ve} 78 rusinskih porodica.

Po{to je u to vreme rusinska, grkokatoli~ka crkva postojala samo u [idu, Rusini iz Berkasova su se dosetili kako da ostanu verni svojoj veri, a da pritom i u{tede. Sve do zavr{etka Prvog svetskog rata, za svoja bogoslu`enja su koristili rimokatoli~ku crkvu Sv. Martina koja je u ovom postojala jo{ u vreme prvih doseljenika sa Karpata.

Po izgledu, Berkasovo se razlikuje od ostalih sela po tome {to je prostire isklju~ivo uzdu` puta - njegova glavna (i jedina) ulica je duga 4 kilometra. Stari deo Berkasova je na brdu, a noviji deo, prema [idu, sagra|en je u ravnici, kao tipi~no panonsko naselje.

Na kraju, ukratko i o nazivu sela.

Prvi naziv sela je bio Despotovac. U vreme vladavine Zmaj Ognjenog Vuka, nazivali su ga Despotski {anac, a ime Berkasovo je nastalo u vreme kada su Fru{kogorjem vladali Turci. Naziv je nastao od dve re~i: “berk” {to zna~i “cvrst” i “a{ma” {to zna~i “cokot”. Sto }e re}i da je tada{nji Despotovac, odnosno Despotski {anac, bio ~vrst grad u sred vinogorja - dakle, Berkasovo. To je ono {to se zna. A da se o Berkasovu jo{ mnogo toga ne zna, govori i grb sela. Naime, na njemu su prikazane dve osobe, a jedna od njih ima crnu put.

 

 

 

 

 

 



Copyright by Sonja Jovanovic 2003.